У СЛАВУ И ЧАСТ СВЕТОГ САВЕ ПОВОДОМ СВЕТОСАВСКИХ ГОДИШЊИЦА 1175-2025 И 1236-2026

У СЛАВУ СВЕТОГ ОЦА САВЕ 

ПОВОДОМ СВЕТОСАВСКИХ ГОДИШЊИЦА

(1175-2025 и 1236-2026)

Име Светог Саве, најмилијег сина српског рода, одувијек је било слављено у свим српским и поморским земљама. Са посебном радошћу су светосавски јубилеји и прославе биле организоване широм васељене од Америке и Канаде до Аустралије, као и у страдалним српским земљама на Косову и Метохији, манастира Крке и Гомирја, од Цетиња града краљевога до древне српске престонице Скадра бијелога града царевога на Бојани у данашњој Албанији.

Последња светосавска прослава и обиљежавање спомена Светог Саве у Враки и Скадру, јавно је била организована 1933. године, када је албански краљ  Ахмед Зогу, забранио све српске институције и школе, а самим тим и празновање Светог Саве у школама. И те године, се потоњи патријарх српски др Гаврило Дожић, као митрополит црногорско-приморски, интересовао за наш српски живаљ у Албанији, и он је захтијевао, бринући се о скадарским србима, да и даље имају свог аријереја на тим просторима и да се име Светог Саве не заборавља И није заборављано ни у временима тоталитарног режима Енвера Хоџе.                                      

Светосавске свечаности и прославе Светог Саве обновљене су са благословима блаженопочивших Патријарха српског г. Павла и Митрополита црногорско-приморског и скендеријског др Амфилохија Радовића, на Савиндан 2009. године. Организатори светосавских прослава у Скадру били протојереј - ставрофор Радомир Никчевић и проф.мр  ипођакон Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетског програма Радио Светигоре.                   

Од обнове прославе Светог Саве у древном Скадру 2009. године, светосавске бесједе у току светосавских академија, говорили су бројни професори, књижевници, пјесници, епископи, министри. Поред дјеце, полазника школе српског језика из Скадра које је подучавао блаженопочивши професор Светозар Ћираковић и полазници школе вјеронауке које је подучавао проф. ипођакон Александар Вујовић, у програмима су наступали и бројни хорови и рецитатори као гости традиционалних скадарских светосавских свечаности.

Поводом светосавских годишњица у славу и част Светог Саве Немањића, првог архиепископа српског и васељенског и у спомен две велике годишњице: 850 година од рођења Светог Саве (1175-2025) и 790 година од његовог упокојења (1236-2026), у прилогу доносимо празничну скадарску светосавску бесједу на Светосавској академији у Скадру коју је изговорио мр Раде С. Булајић, теолог и историчар, клирик Српске Православне Цркве, виши асистент на ПБФ „Свети Василије Острошки“ у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву, управник Архива Манастира Острога.

Мр Раде С. Булајић:

Високопречасни оци Српске Православне Цркве, христољубиво монаштво, драга светосавска дјецо, богољубиви скадрани, уважени представници амбасаде Републике Србије у Албанији, уважени председниче Удружења српско- црногорског друштва ,,Морача-Розафа“ г. Павле Брајовићу, уважени професоре и ипођаконе Александре Вујовићу, драга браћо и сестре - помаже Бог! 

Господ наш Исус Христос је вечна садашњост. Стога у Светом Писму време никада не можемо поимати на апстрактан и неодређен начин, него увек и искључиво га доводимо у везу са човеком и начином човековог живота у свету и историји, кроз коју се човек креће. Појам времена је увек и нераскидиво повезан са појмом простора. Бог Логос својим Оваплоћењем, уласком у свет и историју испуњава време смислом и на тај начин је васцела творевина постала осмишљена, ологосена, освећена и обожена. Тако да се у Богочовеку Христу прожимају нетварно и тварно, вечност и временост, непролазно и пролазно. Оваплоћењем Богочовека Христа наступило је освећење времена, које од тада задобија своју есхатолошку димензију.

Реч је о времену као Осмом дану. Осми дан је изван седмичног времена. То је први дан Будућега века, с тим што се та есхатолошка будућност суштински разликује од сваке историјске будућности. Тачније речено, у Христу је и почетак, и средина, и крај векова. У Личности Његовој време и вечност чине једну целину, то јест стварност која се истински већ сада на начин предокушања доживљава у Цркви Христовој- у Светој Евхаристији. Управо то предокушање је благодатно учествовање, кроз дарове Духа Светога у Светом причешћу, већ овде на земљи, у историји, на историјском путу- у ономе што ће тек доћи, тј. пуноћи времена. Под пуноћом времена, се мисли на човеково спасење после Другог Христовог доласка и свеопштег васкрсења из мртвих, у Царству Христовом. Предокушај Царства Божијег смо остварили на Светој Евхаристији када смо се причестили Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа. Стога, Литурија је алфа и омега целог живота Цркве. Литургијско време управо одређује када се неки празник прославља јер је Литургија једнако што и Црква. Без обзира што је данас 2. фебруар и што се празник Светога Саве прослављао у већини храмова 27. јануара, за нас као заједницу у Христу овде у овом храму данас је Свети Сава и данас га прослављамо са истом радошћу као и 27. јануара. Сви ми овде сабрани око Архијереја над чијим се антиминсом служи Света Литургија и канонским свештеником, данас једним устима и једним срцем прослављамо Светога Саву.

Свети Сава се саобразио са Истином (=Господом Христом)и живео у Истини и Правди, а то је Богочовек Христос. Живот у Истини надилази земаљска мерила тако да је Свети Сава и данас присутан и ништа мање, чак више актуелан у данашњем времену јер је Господ Христос вечна садашњост.

Модерне државе западног света сматрају себе да су велике силе које промовишу толеранцију и теже да раскину са традицијом хришћанства у Европи. Управо диктаторска тежња да је модерна држава западног света увек у праву захтева напуштање хришћанске антропологије. Хришћанска антропологија јасно негира телесну егоцентричност. Управо ону егоцентричност која инсистира на чињеници да смо сами себи довољни. Човек је личност створена за заједницу. Како нас је учио велики учитељ Цркве Христове, блаженопочивши Митрополит Јован Зизјулас, да човек не постоји као изолована индивидуа већ као личност која се пројављује кроз однос. Човек постаје личност тек када постоји за другога.

Саобразивши свој живот вољи Божијој, човек превазилази егоцентричност. Моћ да то постигне видимо у личности нашег првог учитеља, законодавца, лекара, просветитеља-Светога оца Саве, који нам је пре 800 година дао одговор на сва питања како она из прошлости, тако и она из будућности. Свети Сава је јасно истакао да је човекољубље усидрено у самој природи истине. Свако ко постављасавремене лажне европске вредности изнад Христа и Светога Саве, није успео да спозна истину нити да у њој живи. Друштво које се супротставља истини може бити само тоталитарно и дубоко антихришћанско.

Човек је слободан онда када његово постојање зависи од љубави, јер слобода и љубав су једно. Свети Саваи сви Свети из лозе Немањића нам јасно показују да без љубави нема слободе. Слобода се остварује као постојање које не нестаје. Човек никада не може бити у ропству када је са Христом. Ропство је унутрашња подложност страстима и греху, а хришћанска слобода подразумева ослобађање од тог ропства кроз живот у Христу. На такву врсту слободе указује нам Свети Сава, који је како се каже у тропару ,,учитељ пута који води у живот“. Вера коју је имао побеђивала је сваки страх, и оставио је нама да је следимо. Живот у страху се претвара у мрак, али Христова светлост је бакља која нас води ка слободи и вечном животу. Светосавље нас учи да упалимо ватру у себи и будемо бакље које носе светлост Васкрслог Христа!

Први Архиепископ српски Сава Немањић је као духовни отац српског народа јасно показао да се смрт и ропство јављају услед прекида односа са Богом. Када смо у историји постављали разне вође и давали им предност у односу на Господа Христа и Светога Саву, нужно је следило страдање. Излазак из сваког страдања и патње, ма где живели, можемо једино постићи ако се будемо држали пута Светога Саве, а то је живљење Јеванђеља у свакодневном животу.

Нека нам је срећан празник Светога Саве, првог српског Архиепископа и нека би се његовим молитвама као народ вратили својој духовној заједници, коју је он утврдио Јеванђељем Христовим. Поздрављам вас све светосавским али пре свега Христоваскрсним поздравом- Догодине у светосавском

Призрену и Скадру!